Udahni

Udahni. Proširi pluća po prvi put i zaplači od bola. Telo ti govori da je to najgore što ćeš ikada osetiti, ali ubrzo prođe kada osetiš pokrete majčinog grudnog koša. Udahni. Zadrži taj vazduh u sebi iz straha da se ne udaviš dok učiš da plivaš. Misliš da je to najveći strah koji ćeš ikada osetiti, sve dok ne vidiš svog oca kako to radi i shvatiš da i ti možeš sa istom lakoćom. Udahni. Lopta koja te je pogodila na fizičkom se čini kao da te je udarila kometa, misliš da te svi mrze i namerno ti to rade, ali ne obazireš se na to više dva minuta kasnije. Udahni. Zašto ne možeš udahnuti sada pitaš se? Zašto ti srce toliko lupa, a svet se smanjuje stvarajući vakuum? Zašto paničiš dok se boriš za vazduh, a pluća ti ne pucaju, ne daviš se, niti ti je ona lopta polomila rebra koja su ih probušila? Želiš da prestane i sebi ponavljaš "udahni, udahni, udahni", ali ne ide. Plačeš, majke nema. Bojiš se, oca nema. Misliš da te svi mrze, nema nikoga oko tebe. Imaš 14 godina i entropiju neurona između zidova lobanje. Pitaju te da li se desilo nešto loše u prethodnom periodu, ali nije. Osetiš mali bol, zatim svet oko tebe počinje da se muti. Desilo se nešto loše. Udahni. Pritisak je popustio nakon što si prvi put zaronila. Nije i poslednji. Zato udahni duboko.